Najčešći tipovi malver fajlova koje zaposleni preuzimaju (i kako da ih prepoznate)

Malver fajlovi su naizgled bezopasni dokumenti, komprimovani fajlovi (ZIP, RAR) ili prečice koje u sebi kriju zlonamerni kod. Zaposleni ih najčešće preuzimaju iz email priloga ili linkova, misleći da otvaraju fakturu, ponudu ili izveštaj. Tek pokretanjem fajla kod se izvršava i inficira uređaj. Najopasniji su .exe datoteke, Office dokumenti sa makroima, ZIP i ISO fajlovi i .LNK prečice.

Većina nelegalnih ulazaka u sistem ne počinje hakovanjem servera. Počinje jednim duplim klikom. Zaposleni dobije mejl koji deluje legitimno, otvori prilog, i napadač je unutra. Zato razumevanje tipova fajlova koje vaše kolege preuzimaju nije IT detalj, već prva linija odbrane i ključni deo svakog ozbiljnog pristupa sajber bezbednosti.

Zašto fajlovi, a ne „hakovanje”, vode do većine slučajeva curenja podataka

Phishing je i dalje jedan od tri najčešća načina na koji napadači prvi put uđu u sistem. Prema Verizon izveštaju o curenju podataka za 2025, phishing učestvuje u oko 16 odsto svih napada. Razlog je jednostavan. Lakše je prevariti čoveka nego probiti dobro podešen firewall.

Napad se oslanja na socijalni inženjering, ne na tehničku ranjivost. Fajl dobija ime „Faktura_2026.pdf” ili „Ugovor.docx”, ikonicu poznatog programa, i prateći tekst koji stvara osećaj hitnosti. Zajednički upozoravajući signali za sve tipove su isti: neočekivan prilog, pritisak da se reaguje odmah, mail pošiljaoca nije isti kao kompanijska adresa, ili zahtev da „omogućite” nešto da bi fajl radio.

1. Izvršne datoteke: .exe, .msi, .scr, .bat

Izvršni fajlovi su najdirektniji oblik malvera. Dvostrukim klikom pokreću kod bez ikakvog dodatnog koraka. Zbog toga ih email sistemi po pravilu blokiraju, pa ih napadači retko šalju direktno.

Umesto toga, kriju ih unutar fajlova ili foldera ili koriste dvostruke ekstenzije. Fajl nazvan „faktura.pdf.exe” na računaru koji skriva poznate ekstenzije izgleda kao običan PDF. Zaposleni vidi „faktura.pdf” i klikne bez sumnje. Pravilo je jednostavno: izvršni fajl koji stigne mejlom skoro nikad nema legitiman razlog da bude tamo.

2. Office dokumenti sa makroima: .docm, .xlsm, .xls

Word i Excel dokumenti mogu da sadrže makroe, male programe koji se pokreću unutar fajla. Decenijama su omiljeno oružje napadača. Trik je uvek isti, žuti baner sa porukom „Omogući sadržaj” ili „Enable Content”. Čim zaposleni klikne, makro preuzima i instalira pravi malver.

Microsoft sada podrazumevano blokira makroe u dokumentima preuzetim sa interneta, što je smanjilo broj upada na ovaj način. Ipak, stariji .xls format i dokumenti koji kruže interno i dalje nose rizik. Naučite zaposlene da nijedan legitiman dokument ne traži da se „omoguće” makroi da bi se pročitao.

3. PDF fajlovi sa skriptama i phishing linkovima

PDF deluje bezopasno i zato je idealan mamac. Retko nosi malver direktno, češće služi kao nosilac. Unutra je dugme ili link ka lažnoj stranici za prijavu, gde zaposleni unese lozinku i pošalje je direktno napadaču.

Noviji trend su QR kodovi unutar PDF-a, takozvani quishing. Zaposleni skenira kod telefonom i napušta zaštićenu mrežu firme, pa odlazi na zlonamernu stranicu bez ikakvog filtera između. Stoga je bitno biti oprezan sa svakim neočekivanim PDF-om koji traži prijavu ili skeniranje koda.

4. Komprimovani fajlovi: ZIP, RAR i 7z

Komprimovani fajlovi i folderi su omiljeni način da opasan sadržaj prođe neprimećen od strane email filtera. Sigurnosni sistem ne vidi uvek šta je unutra, naročito ako je fajl zaštićen lozinkom. Napadači zato lozinku napišu u telu mejla: „šifra za otvaranje je 1234″.

Ta lozinka nije zaštita za vas, već za malver. Ona sprečava antivirus da pregleda sadržaj dok ga zaposleni ne otpakuje. Sve češće se koristi i slojevito pakovanje, fajl unutar foldera, da bi se automatska analiza dodatno otežala.

5. ISO i IMG fajlovi

ISO i IMG fajlovi su slike optičkih diskova. Kada zaposleni klikne dva puta ISO, Windows ga automatski montira kao virtuelni disk, baš kao da ste ubacili DVD. Unutra se najčešće nalazi .LNK prečica koja pokreće malver.

Ovaj format je popularan jer dugo nije nosio takozvani „Mark of the Web”, oznaku koju Windows lepi na fajlove preuzete sa interneta da bi pokrenuo bezbednosna upozorenja. Bezbednosni istraživači iz eSentire-a opisali su kampanje gde se kroz HTML stranicu isporučuje ZIP, u njemu ISO, a u ISO-u prečica koja na kraju instalira trojanca za daljinski pristup.

6. .LNK prečice, novi favorit napadača

LNK fajlovi su obične Windows prečice. Deluju potpuno bezopasno jer ih svakodnevno koristimo za pokretanje programa. Upravo zato su postale jedno od najčešćih oružja u 2025. godini. Prečica može da deluje kao folder ili dokument, a u pozadini pokreće PowerShell ili sistemske alate koji preuzimaju malver.

Tokom 2025. zabeležene su kampanje u kojima su .LNK fajlovi isporučivali REMCOS backdoor, a kasnije i napadi na evropske diplomate preko PlugX malvera skrivenog u prečicama unutar ZIP fajlova. Prečica koja stigne mejlom nema razloga da postoji i treba je tretirati kao opasnost.

7. HTML i HTA fajlovi (HTML smuggling)

HTML fajl deluje kao bezopasna veb stranica. U tehnici zvanoj HTML smuggling, sav zlonamerni kod je sakriven unutar samog HTML-a. Kada zaposleni otvori fajl, browser lokalno sklapa i nudi na preuzimanje pravi malver, najčešće zaštićenu ZIP fajl. Pošto se ništa ne preuzima sa interneta tokom tog koraka, mrežni filteri nemaju šta da uhvate.

HTA fajlovi idu korak dalje i izvršavaju kod direktno, bez pretraživača. Oba formata su retka u legitimnoj komunikaciji, pa ih treba blokirati na nivou email sistema.

Kako zaštititi zaposlene i firmu

Nijedan pojedinačan alat ne zaustavlja sve ove formate. Odbrana mora biti slojevita.

Na tehničkom nivou, počnite od osnova. Uključite prikaz svih ekstenzija fajlova na svim računarima, da dvostruke ekstenzije postanu vidljive. Blokirajte makroe sa interneta i opasne formate poput .exe, .lnk, .iso i .hta na email gateway-u. Postavite pouzdano antivirus rešenje sa zaštitom u realnom vremenu, idealno dopunjeno EDR sistemom. Klasičan antivirus prepoznaje malver po potpisu, jedinstvenom digitalnom otisku koji ostavljaju već poznate pretnje. Problem je što novi malver taj otisak još nema. EDR zato prati kako se programi ponašaju na uređaju, pa uhvati i napad koji nije na listi poznatih potpisa. Polimorfni i fileless napadi upravo tako izbegavaju klasično prepoznavanje.

Tehnika sama nije dovoljna. Redovno obučavajte zaposlene da prepoznaju mamce. Čovek koji zastane pre klika vredi više od bilo kog filtera. Kombinacija obučenih ljudi i slojevite tehničke zaštite je jedini model koji realno smanjuje rizik. Ako želite da taj sistem postavite kako treba, tim Orion Telekoma vam pomaže da uskladite zaštitu mreže, uređaja i ljudi na jednom mestu.

Često postavljana pitanja

Koja je ekstenzija fajla najopasnija?

Istorijski su to izvršni fajlovi poput .exe, jer pokreću kod odmah. U poslednje vreme su podjednako opasni .lnk prečice i .iso slike diskova, jer zaobilaze bezbednosna upozorenja i lakše prolaze pored filtera.

Da li je PDF fajl bezbedan za otvaranje?

Uglavnom jeste, ali nije bezuslovno. PDF retko nosi malver direktno, češće sadrži linkove ka lažnim stranicama za prijavu ili QR kodove koji vode na zlonamerne sajtove. Budite oprezni sa neočekivanim PDF-om koji traži da se prijavite ili nešto skenirate.

Zašto antivirus ne uhvati svaki malver fajl?

Napadači koriste nove i polimorfne vrste koji menjaju potpis, fajlovi zaštićeni lozinkom koje antivirus ne može da pregleda, i fileless tehnike koje ne ostavljaju fajl na disku. Zato je potrebna slojevita odbrana, antivirus plus EDR, filtriranje mejlova i obuka.

Šta zaposleni treba da uradi ako je otvorio sumnjiv fajl?

Odmah da izoluje uređaj sa mreže, isključi Wi-Fi ili izvuče kabl, i prijavi incident IT timu. Ne treba sam da pokušava da „očisti” računar ni da ga naglo gasi. Što ranije IT tim reaguje, manja je šteta.