Statička IP adresa: cena u Srbiji i kada vam zaista treba

Statička IP adresa jeIP adresa koja se ne menja, pa je vaša mreža uvek dostupna na istoj adresi. U Srbiji se za statički IP kao dodatak na internet paket plaća oko 480 do 500 dinara mesečno sa PDV-om, a pojedini biznis paketi je uključuju bez doplate.

Cena je ipak samo pola odgovora. Ako vam kamere, VPN ili server ne rade, problem često nije oprema. Problem može biti tip IP adrese koju vam je operater dodelio. Zato se isplati da prvo proverite šta imate u paketu, a tek onda birate između dodatka i paketa. Postoje paketi u okviru kojih je ovaj tip IP-ja uvršten u ponudu. Primer su biznis internet paketi sa statičkom IP adresom.

U nastavku su aktuelne cene po operaterima, objašnjenje CGNAT-a i konkretni slučajevi kada vam statička adresa treba, a kada ne.

Koliko košta statička IP adresa u Srbiji

Operateri u cenovnicima uslugu najčešće zovu “zakup javne statičke IP adrese”. Naplaćuje se mesečno, kao dodatak na internet paket. Neki biznis paketi je uključuju u osnovnu cenu. A1 i Yettel dodatke iskazuju sa PDV-om. SBB i Orion telekom cene biznis paketa iskazuju bez PDV-a.

Nekoliko napomena uz tabelu. A1 dodatak od 499 RSD postoji i u delu cenovnika za fizička lica i u delu za pravna lica i preduzetnike. Yettel cenovnik za poslovne korisnike navodi 480 RSD. Prema tom cenovniku, dodatak mogu da aktiviraju korisnici paketa Net M, Net L, kod Kuće M i kod Kuće L. Pre ugovaranja proverite sa Yettelom da li važi i za vaš paket.

Orion telekom paketi koštaju od 2.599 do 10.900 RSD mesečno bez PDV-a, uz ugovor na 24 meseca. Ponuda važi samo za pravna lica. Za mts nismo pronašli javno objavljenu aktuelnu cenu dodatka, pa ga ne navodimo u tabeli. Cenovnici se menjaju. Proverite važeću verziju pre potpisivanja ugovora.

Zašto je potrebno platiti statičku IP adresu

Javnih IPv4 adresa ima ograničen broj. Regionalni registar za Evropu, pa i za Srbiju, je RIPE NCC. Oni su 25. novembra 2019. objavili da su potrošene IPv4 adrese. Tog dana je dodeljen poslednji blok iz slobodnog fonda.

Od tada nove IPv4 adrese dolaze samo iz povraćaja, preko liste čekanja. Na tu listu mogu samo članovi koji nikada nisu dobili IPv4 adrese, i to najviše jedan blok /24. Posledica je jednostavna. Svaka javna adresa koju operater trajno dodeli jednom korisniku je adresa koju ne može da podeli sa drugima. Zato je statička adresa posebna stavka na računu. Javna, privatna i CGNAT adresa: zašto kamere i VPN ne rade

Korisnik danas može dobiti tri tipa adrese:

• Dinamička privatna adresa (CGNAT). Više korisnika izlazi na internet preko jedne zajedničke javne adrese.
• Dinamička javna adresa. Adresa je vaša, ali se povremeno menja.
• Statička javna adresa. Adresa je vaša i ne menja se.

Kada vam treba statička IP adresa

Statička adresa vam treba kada neko ili nešto spolja mora da pronađe vašu mrežu. Druga situacija je kada vas drugi sistem prepoznaje po adresi. Ovo su najčešći slučajevi u firmama.

VPN i povezivanje lokacija

Zaposleni koji rade od kuće treba da se povežu na VPN gateway u kancelariji. Gateway zato mora biti dostupan na poznatoj javnoj adresi. Isto važi za site-to-site tunel između centrale i filijale.

Iza CGNAT-a gateway nije dostupan spolja. Uz dinamičku javnu adresu tunel pada kada se adresa promeni. Ako povezujete više lokacija, pogledajte i VPN za povezivanje lokacija kao upravljanu uslugu operatera.

Sopstveni server i mejl server

Ako website, file ili ERP server držite u kancelariji, spolja mu pristupate preko javne adrese. Statička adresa omogućava stabilan DNS zapis koji se ne menja.
Za mejl server važi još jedno pravilo. Mnogi prijemni serveri proveravaju obrnuti DNS (PTR zapis) adrese sa koje stiže pošta. PTR zapis postavlja operater koji upravlja adresom. Dinamički opsezi često imaju lošiju reputaciju kod anti-spam filtera.

Video nadzor i uređaji na lokaciji

Kamere i obrada digitalnih signala sa IP kamera (NVR – Network Video Recorder) iza CGNAT-a nisu dostupni spolja. Ako snimak gledate preko cloud aplikacije proizvođača, statička adresa vam verovatno ne treba. Ako se na NVR povezujete direktno, treba vam.
Isto važi za POS sisteme, uređaje koje servisira spoljni partner i opremu kojoj IT podrška pristupa na daljinu.

Pristup sistemima koji traže poznatu adresu

Neki sistemi dozvoljavaju pristup samo sa unapred prijavljenih IP adresa (IP whitelisting). To mogu biti portal:22px;”>i banaka, državni portali, administrativni paneli SaaS alata ili API partnera. Proverite pravila svakog sistema pojedinačno.

Ako vam se adresa promeni, pristup prestaje dok je ponovo ne prijavite. Statička adresa taj problem uklanja.

VoIP i SIP trunk

Pojedini provajderi SIP trunk usluge (Session Initiation Protocol trunk – virtuelna telefonska linija) proveravaju korisnika po IP adresi. Statička adresa tada pojednostavljuje podešavanje i smanjuje prekide u vezi.

Da li Vam treba statička IP adresa?

Kada vam ne treba

Mnogim firmama statička adresa ne treba. Ako koristite mejl i dokumente u cloud-u i SaaS aplikacije, sav saobraćaj kreće iz vaše mreže ka spolja. Za to je dovoljna i deljena adresa. Dinamički DNS (DDNS) je čest pokušaj da se statička adresa izbegne. On prati promene dinamičke javne adrese i vezuje ih za stalno ime. Postoje dva ograničenja:

• Ne radi iza CGNAT-a, jer tada nemate javnu adresu koju bi pratio.
• Ne rešava IP whitelisting, jer sistemi proveravaju adresu, a ne ime.

DDNS zato može da pomogne za povremen pristup kameri kod kuće. Za poslovne servise je slabija zamena.

Kako da proverite koju IP adresu imate

Proverite u dva koraka.

1. Adresa na ruteru. Otvorite administraciju rutera i pronađite WAN adresu, odnosno adresu koju ruter dobija od operatera.
2. Adresa koju vidi internet. Otvorite bilo koji servis za proveru javne IP adrese i uporedite rezultat.

Ako se adrese razlikuju, ruter nema javnu adresu. To je najčešće znak CGNAT-a. Adrese iz opsega 100.64.0.0/10 rezervisane su upravo za deljeni pristup kod operatera (RFC 6598).

Adrese koje počinju sa 10., 172.16 do 172.31 ili 192.168 su privatne. Ako se adrese poklapaju, imate javnu adresu. Da li je statička, pouzdano će vam potvrditi samo operater ili ugovor.

Šta da pitate operatera pre potpisivanja

Pitajte svakog operatera isto, bez obzira na to da li je statična adresa dodatak ili deo paketa:

• Koliko javnih IPv4 adresa dobijate? Jedna adresa je dovoljna za većinu malih firmi. Više servisa ili lokacija može tražiti više adresa.
• Da li nudite IPv6? Pitajte i da li dobijate stalni IPv6 prefiks.
• Da li možete da postavite reverzni DNS (PTR)? Ovo je presudno ako imate sopstveni mejl server.
• Da li je adresa vezana za MAC adresu rutera? Nekoliko provajdera, na primer, vezuje statičku adresu za MAC adresu prijavljenog uređaja. Kod zamene rutera morate pisanim putem dostaviti novu MAC adresu. Ista pravila navode i da se neiskorišćena adresa ukida posle 90 dana.
• Može li se adresa promeniti tokom ugovora? Tehnički uslovi nekih provajdera predviđaju promenu fiksne adrese zbog razvoja mreže, uz obaveštenje najmanje 3 dana unapred.
• Kakav je SLA? Pitajte za garantovanu dostupnost i rok otklanjanja kvara, jer servisi dostupni spolja zavise od toga.

Odgovore tražite pismeno, kao deo ponude ili ugovora.

Ako vam treba statička IP adresa bez doplate, pogledajte Orion biznis internet pakete. Sva četiri paketa uključuju statičku IP adresu, hosting, .RS domen i SSL sertifikat. Pre ugovaranja postavite i Orion telekom timu pitanja sa gornje liste.

Često postavljana pitanja

Koliko košta statička IP adresa u Srbiji?

Kao dodatak na internet paket, statička IP adresa košta 480 RSD mesečno kod Yettela i 499 RSD mesečno kod A1, obe cene sa PDV-om, prema važećim cenovnicima. Pojedini biznis paketi je uključuju bez doplate, na primer paketi Orion telekoma i SBB biznis paketi. Cene tih paketa iskazane su bez PDV-a.

Da li mi treba statička IP adresa za VPN?

Za udaljeni pristup kancelariji i povezivanje lokacija najčešće da. VPN gateway mora biti dostupan na poznatoj javnoj adresi. Iza CGNAT-a gateway nije dostupan spolja, a uz dinamičku javnu adresu tunel pada kada se adresa promeni. Izuzetak su VPN rešenja u oblaku, gde se obe strane povezuju ka posredničkom serveru.

Da li mi treba statička IP adresa za video nadzor?

Ako kamerama pristupate direktno spolja, bez cloud servisa proizvođača, da. Iza CGNAT-a pristup kameri spolja nije moguć, što navode i tehnički uslovi nekih povajdera. Ako snimak gledate preko aplikacije proizvođača koja radi kroz oblak, statička adresa vam najčešće ne treba.

Šta je CGNAT?

CGNAT (Carrier Grade NAT) je tehnologija kojom operater deli jednu javnu IPv4 adresu na više korisnika. Svaki korisnik dobija privatnu adresu. Odlazni saobraćaj radi normalno, ali uređajima u vašoj mreži niko ne može da pristupi spolja. Zato serveri, kamere i VPN gateway iza CGNAT-a nisu dostupni sa interneta.

Da li je statička IP adresa manje bezbedna?

Stalna javna adresa je lakša meta, jer napadač uvek zna gde da je pronađe. Iza CGNAT-a oprema je prirodno skrivena. Uz statičku adresu zato obavezno koristite firewall, otvarajte samo portove koji su vam potrebni i redovno ažurirajte opremu.